2538 - Single_lajmi | Ministria e Puneve te Jashtme
MPJ
  • 16 March 2018
  • SHARE
  • PRINT

Ministar inostranih poslova Kosova, Behgjet Pacolli ucestvuje na zajednickom sastanku ministara inostranih poslova Zapadnog Balkana sa visokim rukovodiocima Evropske komisije i Velike Britanije u Sarajevu

Sarajevo, 16. mart 2018. – Danas je u Sarajevu zapocet zajednicki sastanak ministra inostranih poslova Zapadnog Balkana sa visokim rukovodiocima Evropske komisije i Velike Britanije, u okviru Berlinskog procesa i Inicijative Trsta, dva podsticajna instrumenta priblizavanja ovih zemalja sa Evropskom Unijom.

 

 Liberalizacija viza za Kosovo; Slobodna medugranicna ekonomska zona izmedu Severa Kosova i Juga Srbije; ukidanje srpske blokade za Interkonekcionu liniju sa Albanijom, bile su neki od zahteva ministra Pacolli. „Drzavnost Kosova je zavrsena stvar“, rekao je on ministru inostranih poslova Srbije, Ivica Dacic. 

Sastanak je otvoren od domacina, Ministra inostranih poslova Bosne i Hercegocine, Igor Crnadak, koji je dao rec ministru inostranih poslova Bugarske, Ekaterine Zaharieva, u ime Bugarske, zemlja koja vodi Evropsku Uniju. 

Direktor za prosirenje, Kristian Danielson, u ime Komisionera Hana, ilustrovao je ocekivanja Evropske Unije od balkanskih zemalja u reformama i regionalnoj saradnji. 

„Balkan je postao prioritet broj jedan za Komisionere Mogherini i Han i za celu Evropsku Uniju, i vi trebate da uhvatite zlatni momenat“, obratila se Direktorka za Balkan i Tursku u Komisiji, Angelica Eichhorst, ministrima Balkana. 

Ministar inostranih poslova Albanije, Ditmir Bushati, pozvao je za vecu realizaciju od Evropske Unije, trazeci vise objasnjenja o rokovima, instrumentima, sredstvima koji su na raspolaganje za prosirenje Balkanskih zemalja. 

U uvodnoj reci, ministar inostranih poslova i broj dva Kosovske vlade, Behgjet Pacolli, izrazio je zalost zbog pokusaja Bosne da iskljuci Kosovo iz ove aktivnosti. 

Odgovarajuci ministru inostranih poslova Srbije, Ivica Dacic, koji je zapoceo raspravu o ucescu Kosova u Sofiji, na narednom organizovanom sastanku od Bugarske, g. Pacolli je rekao: „drzavnost Kosova je zavrsena stvar. Mi cemo biti zajedno u Sofiji, kao sve ostale drzave Balkana i Evropske Unije“. 

Nakon toga, ministar Pacolli je govorio o implikacijama Strategije za prosirenje Evropske Unije u delatnostima vlade Kosova, unutar zemlje i u odnosima sa regionom i EU-om. 

Ministar Pacolli je istakao cinjenicu da je Strategija potvrdila sigurno uclanjivanje Kosova, kao nezavisna i suverena drzava, u bliskoj buducnosti, i kao nesto sto je razjasnjeno i Srbiji. 

„Mi ostajemo snazno angazovani u procesu evropske integracije, primene Sporazuma za stabilizaciju i pridruzivanje, kao i u Dijalogu koji se olaksava od EU-a, za normalizaciju odnosa sa Srbijom, koji bi trebalo da se okonca pravnim sporazumom za obe strane“, istakao je ministar Pacolli. 

„Povecavamo saradnju sa svim susedima, cak i sa Grckom koja podrzava nasu evropsku integraciju“, nastavio je on. 

Referisuci se na Berlinski proces, inicijativa Evropske Unije kako bi podstakli ekonomsku, infrastrukturnu saradnju, itd. izmedu zemalja Balkana, Sef kosovske diplomatije je predlozio stvaranje Medugranicne slobodne ekonomske zone izmedu Severa kosova i Juga Srbije, kao asimetricno delo, koji bi stvorio ekonomski razvoj, normalizovao meduetnicke odnose i relativizovao bih vaznost granica. 

Referisuci se Zajednickoj ekonomskoj zoni u regionu, gospodin Pacolli je rekao da razume pristup Evropske Unije koja je videla ovu Zonu kao predsoblje integracije. 

Ali, nastavio je on: „kako cemo resiti nejednakosti u reciprocnom tretiranju? Kako da prisilimo Bosnu i Srbiju da otklone prepreke za slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala u celom ovom prostoru? Kako da prisilimo Srbiju da deblokira funkcionisanje interkonektivne linije izmedu Albanije i Kosova, delo koje su ucinili kako bi sacuvali monopol u raspodeli energije u regionu? Kako da predemo stvorene nejednakosti zbog geografskog polozaja, nadoknadujuci te zemlje koje nemaju granice sa EU-om? Mi trebamo imati takode instancu arbitraze o nesporazumima medu nama, ne samo bilateralne ili regionalne“, objasnio je on poziciju Kosova. 

Referisuci se slobodnom kretanju gradana u regionu i u pravcu EU-a, gospodin Pacolli je trazio liberalizaciju viza sa EU-om, „jer Kosovo ne moze da postane crna rupa Evrope“. 

Na kraju, g. Pacolli se obratio svom bosanskom homologu u sali: „trebam da brzo zavrsim stav, jer je moj boravak u Bosni na samo dva dana prema vizi koju ste mi izdali“. 

Ministar inostranih poslova Pacolli je pozvao da se olaksaju kontakti izmedu bosanskih gradana Kosova ili kosovaca u celosti i Bosne, u skladu regionalne saradnje.

 

Foto Galeria